Principi SAT sistema
SAT je skracenica od “soil aquifer treatment” cime se oznacava vestacko prihranjivanje delimicno tretirane otpadne vode i njeno dodatno preciscavanje u vadoznoj zoni (soil) i izdani (aquifer). Vadozna zona sluzi kao prirodni filter i prilikom prolaska delimicno tretirane otpadne vode dolazi do dodatnog preciscavanja i to suspendovane materije, materije koje podleze biodegradaciji, bakterija i virusa. Nakon sto voda prodje vadoznu zonu prolazi jos neku razdaljinu kroz izdan nakon cega se prikuplja obicno bunarima. Time se voda dodatno preciscava (redukcija fosfata, azota, adsorpcija sinteticke organske materije).
Na slici koja je preuzeta od Bouwer-a (1987) prikazuju se razliciti SAT sistemi. Najednostavniji sistem je kada se efluentom iz fabrike za preciscavanje otpadne vode prihranjuje izdan na visoj koti i kada efluent dodje do povrsine podzemne vode gravitaciono se spusta na nizu tacku gde se drenira u neku povrsinsku vodu, reku ili jezero (A). Na ovaj nacin efluent se preciscava i time se stiti reka ili jezero od zagadjenja koje bi bilo znatno vece da se efluent direktno izliva u povrsinsku vodu. Umesto reke efluent moze da se skuplja i drenazom (B).
Kada se podzemna voda nalazi dublje potrebno je instalirati crpne bunare i postoje dve bazicne seme: prva (C) infiltracioni baseni su locirani u dva reda a bunari su locirani izmedju njih na pola puta i druga (D) u kojoj su infiltracioni baseni locirani u sredini a okolo njih se nalaze crpni bunari. Za sistem C je karakteristicno da se crpi sav efluent koji se infiltrira dok za sistem D deo vode dolazi i iz zaledja bunara. I pored toga sto SAT sistemi znacajno preciscavaju efluent taj kvalitet ipak nije kao kvalitet prirodne podzemne vode tako da se SAT sistemi projektuju da budu izolovani tj. da se sa infiltracionom vodom ne obogacuje prirodna izdan.
Nakon prolaska efluenta kroz vadoznu zonu vreme putovanja kroz izdan do bunara mora da bude dovoljno dugo da bi doslo do znacajne promene kvaliteta vode. Kao pravilo moze da se uzme razdaljina od oko 100 metara izmedju bunara i basena ili vreme trajanja kretanja cestice vode od basena do bunara od oko 30 dana. Ove vrednosti zavise od od kvaliteta efluenta, vrste zemljista u vadoznoj zoni i izdani, dubine do podzemne vode i zeljenog kvaliteta preciscene vode.
Infiltracioni baseni u SAT sistemima treba da budu locirani u zoni gde je hidraulicka provodljivost dobra i ova karakteristika je pozeljna kad je velika kolicina efluenta u pitanju, kada treba da se izbegne veliko zauzimanje povrsine zemlje sa infiltracionim basenima kao i kada su pozeljni mali gubici na evaporaciju. Sa druge strane zemljiste treba da bude sitnozrno da bi se obezbedila dobra filtracija i poboljsanje kvaliteta efluenta. Peskovi su materijal koji su najblizi ovim zeljenim osobinama zemljista. Takodje, ispod sloja vadozne zone treba da se nalazi zona u kojoj je sredina krupnozrnija jer se na taj nacin sprecava formiranje kolmatacije na vecim dubinama sto je veoma tesko naknadno ocistiti.
Vadozna zona ne treba da sadrzi slojeve gline ili drugog sitnozrnog materijala koji bi sprecavao infiltraciju efluenta a izdan mora da bude dovoljno hidraulicki provodljiva da ne bi dolazilo do nagomilavanja vode i usporavanja infiltracije iz basena.
Нема коментара:
Постави коментар