Izdani predstavljaju prirodno stanište za razne mikroorganizme i aktivnost te mikrobiološke zajednice se menja kako se i sredina, tj. uslovi u izdani menjaju. Kada su npr. hlorovani rastvarači u pitanju injektovanjem biljnog ulja dolazi do povećanja organskog ugljenika koji služi kao elektron donor za bakteriju dok je sam hlorovani rastvarač elektron akceptor koji vodi do sekvencijalne biodegradacije (PCE-TCE-DCE-VC-etan npr.) U praksi je pokazano da bakterije koje vrše razlaganje PCE-TCE-DCE postoje u većini izdani dok za ostali deo lanca biodegradacije bakterije nisu sveprisutne u izdani već često moraju da se ubacuju (bioagumentacija). Kompletna biodegradacija od TCE do etena dokazana je za bakteriju Dehalococcides etenogenes jer bez njenog prisustva sekvencijalna biodegradacija ide samo do DCA člana.
In situ anaerobna biodegradacija se zasniva na principu injektiranja organskog supstrata u izdan koji pospešuje rast bakterija, proizvodi anaerobne uslove i samim tim izaziva “trošenje” nitrata i drugih elektron akceptora. Pored nitrata, biodegradaciji u anaerobnim uslovima podložni su i hlorovani eteni, etani, perhlorat, TNT, RDX, radionukleidi i kisele rudničke vode.
U trenutnim istraživanjima emulsifikovana biljna ulja pokazuju najviše potencijala za jednostavno i ekonomično izazivanje anaerobnih uslova u izdanima u kojima dolazi do biodegradacije gore pomenutih jedinjenja. US Department of Agriculture (Odsek za poljoprivredu) održava listu GRAS (Generally Recognized as Safe - generalno priznate kao sigurne) u kojoj se nalaze materijali odobreni za direktnu ugradnju u hranu. Ova lista uključuje različite masti i ulja kao i biljna ulja.
Biljna ulja se intenzivno mešaju sa vodom i formiraju emulziju koja se sastoji od malih kapljica (oko 1 µm, red veličine bakterija). Nakon injektiranja, emulzija se zadržava u poroznoj sredini i formira bioreaktivnu zonu bogatu organskim ugljovodonikom. Kretanjem podzemne vode kroz ovu zonu pospešuje se biodegradacija jer biljno ulje tokom vremena otpušta izvor ugljenika za bakterije. Ova zona je stacionarna i traje nekoliko godina nakon jednog injektovanja. U suštini sva biljna (jestiva) ulja se fermentišu u vodonik i acetat usled dejstva mikroorganizama i kada se bira biljno ulje primarni faktor koji treba uzeti u obzir je cena, dostupnost, viskozitet i tačka topljenja. Sojino ulje ima nisku cenu i lako je dostupno tako da se najčešće koristi za biodenitrifikaciju.
Нема коментара:
Постави коментар