U dosadašnjoj praksi termin geotermalna energija je dobro poznat i podrazumeva korišćenje vode visokih temperatura, preko 90 C za grejanje i proizvodnju električne energije. Takodje koriste se i nisko termalne vode, ispod 90 C za neki od oblika iskorišćavanja geotermalne vode. Geotermalna energija vezana je za pojedine lokacije na zemljinoj površini gde dolazi ili do formiranja izvora termalne vode ili se bušenjem dubokih bušotina dobija topla (vrela) voda.
U svetu je trenutno u upotrebi novi termin vezan za izvore toplote iz geoloških sredina – termogeologija. Za razliku od geotermalne energije koja je vezana za pojedine oblasti na zemlji termogeologija proučava iskorišćavanje toplote energije iz geoloških sredina normalne temperature koje su svuda oko nas. Termogeologija bi se mogla definisati kao nauka koja proučava pojave kretanje i eksploataciju toplote niske entalpije u relativno plitkim delovima geosfere. Ovo poslednje se odnosi na dubine do oko 200 metara a niska entalpija se odnosi na temperature ispod 30 C. Kao što se može videti iz definicije termogeologija je od velike važnosti za grejanje objekata jer se nalazi svuda oko nas.
Za iskorišćavanje toplotne energije iz geosfere koriste se toplotne pumpe. Toplotna pumpa je mašina koja ekstrakuje toplotu iz zemlje, koncentruje je i zatim prenosi u unutrašnjost zgrade ili
kuće. Ono što cini toplotnu pumpu posebnom je da ne koristi fosilna goriva a takode može da se koristi i kao rashladivač tokom letnjih meseci. Sistem u kojem se nalazi toplotna pumpa se sastoji iz tri dela: (a) cevi koje se nalaze u zemlji (b) toplotne pumpe i (c) sistema za distribuciju toplote.
Tokom zime toplotna pumpa sakuplja toplotu ispod linije zamrzavanja zemljišta gde temperatura ostaje konstantna na oko 10 C i koristi glikol koji struji u podzemnoj mreži cevi. Ta toplota se koncentruje i zatim transformiše u zgradu ili kuću. Ova vrsta toplotne pumpe se zasniva na
tehnologiji frižidera - toplota koja se prenosi uslovljava da se tečnost ili gas iz frižidera širi i zatim se šalje u kompresorsku jedinicu gde se komprimuje što uslovljava oslobađanje toplote.
Toplotne pumpe su ekstremno efikasne i ne zagadjuju sredinu. One koriste malu količinu električne energije (oko 25 - 50% manje od drugih sistema za grejanje) i ne zahtevaju druge izvore energije. Samim tim imaju najmanju emisiju CO2 od bilo kog drugog sistema za grejanje ili hlađenje.One mogu biti instalirane u bilo kom klimatu. I ako je početno ulaganje veće nego kod drugih sistema za grejanje investicija se isplati 3-4 godine od instaliranja.
Toplotne pumpe koje iskorišćavaju toplotnu energiju iz plitke geosfere su instalirane po procenama na 400000 lokacija 1999. godine dok ih je 1990. godine bilo 100000 a 1985. godine oko 14000 (Doty S., Wayne C. T., 2009). Od 1999. godine godišnja proizvodnja je oko 45000 komada i ako se uzme porast od 10% godišnje 2010. godine trebalo bi da ima oko 1.5 miliona toplotnih pumpi. Oko 10000 toplotnih pumpi je instalirano u državnim zgradama u USA a preko 400 škola se greje toplotom dobijenom iz toplotnih pumpi.
Нема коментара:
Постави коментар